Komisije koje su formirale lokalne samouprave kako bi procenile štete od grada u područjima zahvaćenim tom elementarnom nepogodom, još uvek nisu završile posao, a Srbiju je u međuvremenu zahvatio poplavni talas koji je naneo ogromne štete, i to ne samo u poljoprivredi, već i na infrastrukturi. Oštećeni mostovi i putevi, stotine poplavljenih domaćinstava, pokrenuta klizišta, poljoprivredna zemljišta pod vodom – u jednom danu bili su slika pojedinih delova Srbije. Još uvek je teško proceniti koliki je gubitak u poljoprivredi, ali je sigurno da će posledice biti velike.
Poslednji poplavni talas zahvatio je Dragačevo, Arilje, Kraljevo, Knić, Tutin, Trstenik, delove Čačka, Vrnjačke Banje, Ivanjice i Požege. Nenad Nešović, savetodavac za ratarstvo u kraljevačkoj Poljoprivrednoj i stručnoj službi, kaže da je na poziv lokalne samouprave Knić bio među savetodavcima koji su obišli poplavljena područja u toj opštini i tom prilikom učestvovao u radu Opštinskog veća gde su doneti određeni zaključci kako bi se predložile mere kojima bi se pomoglo poljoprivrednicima.
– U Kniću je zahvaćeno negde oko hiljadu hektara poljoprivrednog zemljišta. Najveće štete su zabeležene na ratarskim kulturama, pre svega pšenici i kukuruzu, ima štete i na krmnom bilju, a nešto manje na višegodišnjim zasadima. Mi smo predložili da se oforme komisije u koje bi bile uključene kolege savetodavci i stručni saradnici iz kraljevačke i kragujevačke poljoprivredne službe, koje bi donele preliminarne procene o šteti kako bi se mogla tražiti pomoć od Ministarstva poljoprivrede i drugih institucija.
Štete su velike, pa će se vrlo mali procenat površina pod strnim žitima oporaviti, kaže Nešović i dodaje da je loše stanje i na poljima pod kukuruzom, a ukoliko se voda bude duže zadržala na parcelama to će dodatno ugroziti ove poljoprivredne kulture. Zbog štete na poljima pod krmnim biljem stočari će u narednom periodu imati problema sa pripremom kabaste hrane.
– Poplavni talas je polegao sve vrste strnih žita tako da su one praktično bile u fazi nalivanja, pa će se vrlo mali procenat površina pod strnim žitom oporaviti. Ista je situacija i sa kukuruzom. U onim mestima na kojima voda leži duže od dva dana verovatno neće biti ništa moguće uraditi, tako da je rok za presejavanje kukuruza prošao. Jedino što se može očekivati jeste da se ovakve parcele spremaju za narednu jesenju setvu. Velike su štete i na krmnom bilju, došlo je do poleganja lucerišta i površina pod detelinom, tako da je prvi otkos koji je trebalo da se obavi u narednih nekoliko dana, neupotrebljiv. Neophodno je pristupiti sanaciji, odnošenju prvog otkosa sa parcele i nastojati da se na onim površinama gde nije došlo do nagomilavanja taloga i šljunka tokom vegetacije spremi nešto od kabaste hrane.
Neophodna dezinfekcija štala i ostalih prostorija
Nešović kaže da u Kniću nije bilo velikog uginuća domaćih životinja, ali da poljoprivrednici treba da preduzmu sanitarne i higijenske mere, odnosno da izvrše dezinfekciju štala i ostalih prostorija u domaćinstvu.
– Kada se povuče poplavni talas, utvrdiće se pravo stanje na terenu koje se nije moglo utvrditi prvim pregledom. Naravno, treba pristupiti sanitarnim higijenskim merama što se tiče uginulih životinja. Mi smo predložili da se poljoprivrednicima izađe u susret i pomogne im se u vidu kabaste i koncetrovane stočne hrane, kao i da se od donatora zatraži pomoć za narednu sezonu u vidu semena, za jesenju setvu.
Na području Kraljeva je poplavljeno najplodnije poljoprivredno zemljište u slivovima pritoka Zapadne Morave.
– U Kraljevu je bila daleko kritičnija situacija pošto je bilo velikih količina vode, došlo je i do prekida saobraćaja, nastale su i velike štete na poljoprivrednim kulturama. Najveće štete su pričinjene na pritokama reke Morave, u selima Adrani, Grdica, Mrsać, Sirča, dolina Gruže. To je najplodnije poljoprivredno zemljište u Kraljevu. Pala je ogromna količina kiše za kratko vreme. Očekujemo da se pristupi poslu, da se vrši sanacija, procenjuju štete, da se pomogne ljudima koji hrane veliki broj životinja. To je nešto na čemu ćemo raditi u sledećem periodu.
Nešović navodi da u mestima gde je prošao najveći poplavni talas malo toga može da se uradi da se biljne kulture oporave. Najvažnije je što pre sanirati poljoprivredne parcele i terene koji su bili pod vodom.
– Što se tiče poljoprivrednih kultura, tu će malo šta moći da se uradi, jedino sanacija terena, odnošenje šljunka i taloga kako bi se parcele pripremile za jesenju setvu. Potrebno je pristupiti sanaciji terena higijenskim merama jer je došlo do izlivanja septičkih jama, tako da je to najvažnija stvar.
Država će pomoći u saniranju štete
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u petak je održan sastanak kome su prisustvovali predstavnici ministarstva i opština koje su zadesile poplave, a na kome je razgovarano o nadoknadi štete i procedurama koje su potrebne da se šteta prijavi u skladu sa zakonom. Dogovoreno je da lokalne samouprave evidentiraju štetu i pripreme projekte kako bi država mogla finansijski da im pomogne za ono što utvrde kao prioritete. Kako se navodi na sajtu Ministarstva, predstavnici ugroženih opština dobili su instrukcije kako da prijave štetu da bi im država pomogla u saniranju. Lokalnim samoupravama pomoći će se preko Republičke direkcije za robne rezerve ukoliko je nekome potreban repromaterijal i stočna hrana.
Na čačanskoj teritoriji u ponedeljak su poplavama zahvaćene mesne zajednice koje gravitiraju ka Kraljevu, Lučanima i Guči, tj. na desnoj obali zapadne Morave, a izlile su se i Ježevačka reka i Botunja. Sutradan je ponovo bilo jakih padavina koje su najviše zahvatile područje Ovčar Banje, Vrnčane i Rošce, kao i Goričane, Mrčajevce, Slatinu i Katrgu. Komisija za procenu štete od grada obišla je do sada oko 100 domaćinstava u Miokovcima i Prijevoru gde su najveća oštećenja pretrpeli zasadi kajsija i trešanja, kaže Bojan Gavrilović, predsednik komisije i dodaje da još uvek nisu obišli sva sela, a već pristižu i zahtevi poljoprivrednika koji su pretrpeli štete od obilnih padavina i poplava. Po njegovim rečima, grad je oštetio voće, dok su štete na povrtarskim i ratarskim kulturama manje.
– Što se tiče poplava, već su neki proizvođači počeli da podnose zahteve za izlazak Komisije na teren. Za sada ih nema mnogo. Što se tiče grada, bilo je negde oko 300 prijava odnosno zahteva poljoprivrednih proizvođača za izlazak Komisije na teren. Do sad smo uspeli da obiđemo blizu 100 poljoprivrednih proizvođača i mogu reći da su štete od grada različite. Najveće štete načinjene su u Miokovcima i Prijevoru. U Miokovcima su najviše oštećene kajsije i ta šteta se kreće od 60 do 90 odsto, takođe su oštećene trešnje, a nešto manje jabuke i šljive. U Prijevoru je takođe padao grad veličine oraha, tako da su i tamo najveće štete na kajsiji, ali i trešnji. U dogledno vreme ćemo obići sva domaćinstva, verujem da će taj posao biti završen za dve nedelje.
Kako sprečiti pucanje plodova usled velike količine vode
Ovo je vreme kada dozreva rano voće, ali aktuelni vremenski uslovi nikako ne idu na ruku voćarima. Obilne padavine ne pogoduju određenim vrstama kao što je trešnja kod koje dolazi do pucanja plodova, što kasnije dovodi i do problema u plasmanu ovog voća, kaže Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.
– Pojava nastaje usled priticanja velike količine vode u plodove putem korena kroz habitus stabala. Osim toga, upijanje vode je i kroz male sitne otvore, takozvane intercelulare, kroz pokožicu plodova. Sve to dovodi do pucanja plodova i problema u plasmanu. Takvi plodovi nemaju značajnu tržišnu vrednost, osim toga podložni su i prodiranju brojnih patogena, bolesti i brzom truljenju.
Postoji više načina da se ova pojava spreči određenim preventivnim merama. Najvažnije je odabrati otpornije sorte mada ne postoje one koje su potpuno otporne na pojavu pucanja plodova, kaže Tanasković.
– To su pre svega izbor manje osetljivih sorti, fizičko i mehaničko uklanjanje vode sa plodova, postavljanje zaštitnih pokrivača iznad stabala i tretiranje različitim hemijskim jedinjenjima kao što su mineralne soli, okvašivači, biljni regulatori rasta i neka druga jedinjenja. Treba birati sorte koje su manje sklone pucanju plodova, pošto ne postoje sorte koje su potpuno otporne na pucanje plodova. Najefikasnija i najskuplja metoda koja se dokazala u svetu je postavljanje pokrovnih konstrukcija za zaštitu od kiše, ali se mogu pojaviti i neželjeni efekti jer dolazi do povećana temperature i vlažnosti vazduha ispod pokrivača.
Za hemijska tretiranja stabala trešanja u cilju sprečavanja pucanja plodova najčešće se koriste jedinjenja kalcijuma koji je ključan za kvalitet ovog voća.
– Ona utiču i na ojačavanje ćelijskog zida, na smanjenje propustljivosti pora, odnosno otvora na samim plodovima. Međutim, mogu da ostavljaju i neželjene posledice, odnosno ostatke na plodovima, pa je neophodno pranje samih plodova pre njihove prodaje i upotrebe. Antitranspiranti nakon tretiranja prekrivaju pokožicu plodova i sprečavaju ulazak vode u plod, dok su okvašivači sredstva koja smanjuju površinski napon tečnosti i omogućavaju brže isparavanje vode.
The post AGROSAVETNIK, 9. jun 2019. appeared first on Dzenarika Cacak.