Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu. Pravo na podsticaje mogu da ostvare poljoprivrednici koji su u potpunosti realizovali investicije u periodu od 1. januara tekuće godine do dana podnošenja zahteva, kaže Biljana Janjić, savetodavac za agroekonomiju u čačanskoj Poljoprivrednoj, savetodavnoj i stručnoj službi.
– Taj javni poziv trajaće do 30. avgusta za sve one investicije koje su poljoprivredni proizvođači, bilo kao fizička lica u okviru zemljoradničkih zadruga, ili kao pravna lica ostvarili od 01. januara ove godine. Neophodno je do 30. avgusta podneti zahtev Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravi za agrarna plaćanja, a uz zahtev koji je čitko popunjen, neophodno je dostaviti račun za predmetnu investiciju, otpremnicu, dokaz o plaćanju, garantni list, uverenja da nemaju nikakva dugovanja po osnovu javnih prihoda, kao i uverenje, odnosno potvrdu da ne koriste sredstva za istu investiciju na lokalnom nivou. Napomenula bih da je Pravilnikom određeno da vrednost investicije mora biti preko 80.000 dinara, a svaki pojedinačni račun koji je deo investicije mora biti preko 25.000, izuzetak jedino predstavlja pčelarstvo gde maksimalna investicija mora biti preko 50.000, a svaki pojedinačni račun preko 20.000 dinara.
Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 procenata od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 procenata od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kaže Biljana Janjić i dodaje da maksimalni iznos koji nosilac poljoprivrednog gazdinstva može da ostvari iznosi milion i po dinara. Podsticaji obuhvataju podsticaje za investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane, za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka, opreme kojom se štiti dobrobit životinja, za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja, za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja i za pčelarstvo.
– Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i njihov status može biti fizičko lice kao nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Mogu konkurisati preduzetnici, privredna društva, zemljoradničke zadruge, srednje škole kao i naučno – istraživačke organizacije u oblasti poljoprivrede. Vrednost investicije po ovom Javnom pozivu za kupljenu mašinu i opremu iznosi 50 procenata od vrednosti realizovane investicije, umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost i to u predelima gde nije otežano bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, odnosno u iznosu od 65 procenata od vrednosti u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Maksimalni ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je milion i po dinara.
Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta
Na poslednjoj sednici čačanskog Gradskog veća usvojen je Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za ovu godinu. Vladimir Gojgić, načelnik Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, kaže da je ove godine za izdavanje predviđeno oko 288 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Na osnovu Odluke o raspisivanju javnog oglasa za izdavanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta, koja će biti doneta u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, biće raspisana dva kruga javnog poziva:
– Što se tiče samog Programa, treba istaći da je obrađeno oko 11.000 parcela koje se na teritoriji Čačka vode kao poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Ove godine ukupno je predviđeno za izdavanje oko 288 hektara poljoprivrednog zemljišta koje je raspoređeno u 377 javnih nadmetanja i uglavnom su to manja nadmetanja. Program takođe sadrži sedam važećih ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta koji su zaključeni prošle godine i važe do 01. oktobra ove godine. To je znači za oko nekih 35 hektara poljoprivrednog zemljišta koje je izdato prošle godine. Takođe, u Programu se nalazi i zemljište koje koristi Institut za voćarstvo koje je on dobio bez naknade na korišćenje, ugovorom koji je potpisao sa nadležnim Ministarstvom, kao i zemljište koje besplatno koristi Agronomski fakultet koji po zakonu to ima pravo u površini negde od 3,7 hektara. Fakultet svake godine mora da aplicira za to zemljište. Grad je planirao da od zakupa poljoprivrednog zemljišta ostvari negde prihod oko 320.000 dinara, a od naknade od promene namene poljoprivrednog zemljišta negde oko 1.150.000 hiljada dinara. Nakon usvajanja ovog Programa očekuje nas da zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede pripremimo Odluku o raspisivanju javnog oglasa za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta državnoj svojini. Prvi krug se očekuje u nekom intervalu, recimo, oko 20 dana od dana usvajanja Programa, a nakon toga sledi drugi krug na kome su povoljniji uslovi i gde mogu svi poljoprivredni proizvođači da učestvuju na tom javnom pozivu.
Na istoj sednici predstavljen je i Izveštaj o pričinjenim štetama na poljoprivrednim kulturama od grada na teritoriji Čačka koji je padao 19. maja. U izveštaju se navodi da su zbog pljuskova praćenih krupnim gradom nanete velike štete na poljoprivrednim kulturama zbog čega je proglašena vanredna situacija u 19 čačanskih sela. Od 20. maja kada su prvi proizvođači počeli da dostavljaju obrasce sa prijavom štete, do 4. juna je pristiglo 287 zahteva. U međuvremenu je zbog obilnih kiša i poplava ponovo naneta štete u poljoprivredi, pa se očekuju i te prijave, a u trećoj dekadi juna ponovo je padao grad.
Ogromna šteta od grada na poljoprivrednim usevima u čačanskom kraju
Od svih voćnih vrsta kajsija je pretrpela najveća oštećenja, trešnja je takođe značajno bila oštećena, ali je po površinama nema ni približno kao kajsije, dok je šljiva sa izuzetkom u pojedinim domaćinstvima, dobro sačuvana. Ratarske kulture su pretrpele uglavnom minimalne štete. Svi proizvođači su dobili preporuke da u potpunosti primene neophodne agrotehničke mere kako bi sačuvali zasade od potencijalnih prouzrokovača zaraznih bolesti. Obilazak domaćinstava pogođenih gradom završen je 25. juna.
Bojan Gavrilović, predsednik Komisije za procenu štete na poljoprivredi, kaže da je šteta od grada procenjena na više od 493 miliona dinara, a od poplava na oko 17,5 miliona, s tim što nije završena procena u još 17 domaćinstava koja su oštećena u nevremenu nakon grada u maju i junskih poplava.
U Srbiji za sada nema Afričke kuge svinja
O zdravstvenom stanju domaćih životinja razgovarali smo sa Radoslavom Bogićevićem, veterinarom iz Mrčajevaca. On kaže da se trenutno sprovode mere Programa zaštite životinja od tuberkuloze, bruceloze i leukoze, kao i vakcinacija protiv nodularnog dermatitisa i bolesti plavog jezika. Bogićević kaže da ovih bolesti u Srbiji za sada nema, ali nije isključeno da neka od njih može da se pojavi zbog vremenskih uslova koji pogoduju razvoju komaraca koji prenose određene zarazne bolesti kod domaćih životinja.
– Zahvaljući prošlogodišnjem dobro urađenom programu mera, mi ove godine nemamo pojavu tih zaraznih bolesti, ali zbog ovih vremenskih uslova koje pogoduju razvoju komaraca koji prenose te bolesti, može se očekivati da se one negde „probiju”. Za sada ih nema i nadam se da ih neće ni biti. Što se tiče svinja, redovno se radi vakcinacija protiv svinjske kuge. U okruženju naše zemlje postoji problem sa Afričkom kugom svinja koji se, na sreću, kod nas još nije pojavio. Problem kod te zarazne bolesti je što ne postoji vakcinacija i one životinje koje obole moraju se ubijati. Nadam se da će nas to zaobići ove godine.
Priprema hrane za životinje otežana zbog velike količine padavina
S obzirom na to da je ovo period godine kada ima najviše trava koje se koriste za ishranu stoke, stočari su ovih dana najviše zauzeti pripremom hrane za životinje. Međutim, kako kaže naš sagovornik, česte padavine predstavaljaju problem prilikom obavljanja ovog posla, jer kao što je poznato kod nas se i dalje lucerka i druge trave pripremaju sušenjem na suncu kako bi se dobilo seno, dok su u razvijenijim zemljama te stare metode zamenjene senažom.
– Što se tiče ishrane domaćih životinja, trenutno se na selu priprema hrana za životinje, jer je ovo period kada ima puno trave, kada se kosi lucerka. Opet nam ne ide u prilog ova godina sa mnoštvom padavina jer se trava ne može lako osušiti. U zapadnim zemljama se već naveliko radi senaža, tamo više i ne suše travu i lucerku. Veliki broj ljudi je na poljima, odnosno na svojim njivama, i prikupljaju tu hranu za životinje. Nepovoljna je godina, ali nadam se da će ljudi uspeti da pripreme dovoljno hrane. Još jedan problem koji se javlja u stočarstvu je taj što sve manje ljudi želi da se bavi ovom granom, cena mleka je izuzetno niska i jednostavno ne postoji rentabilnost.
The post AGROSAVETNIK, 21. jul 2019. appeared first on Dzenarika Cacak.