Krajem februara i početkom marta, Poljoprivredna škola „Ljubo Mićić“ u Požegi održala je obuku namenjenu voćarima. Rezidba kao vid negovanja zasada voća sve je neophodnija u obuci voćara, jer se površine pod zasadima iz godine u godinu povećavaju. Savremene sorte bilo kog drvenastog bilja zahtevaju određene mere negovanja, u prvom redu pravilnu rezidbu. Nažalost, sa starenjem sela, sve je manji broj obučenih ljudi koji su u situaciji da to urade valjano i stručno. Zbog toga je aktiv agronoma Poljoprivredne škole došao na ideju da organizuje kurseve za obuku proizvođača u rezidbi drvenastih vrsta voća i ta obuka se izvodi već tri godine na području opštine, pri čemu je jedne godine realizovana u Čajetini, priča Milovan Vuksanović, diplomirani agronom i profesor ove škole.
Što se tiče polaznika, njihov broj varira od dvadeset pet do trideset dva godišnje. Uglavnom su to ljudi različitih starosnih dobi, od mladih u dvadesetim godinama, do penzionera koji žele da se voćarstvom bave iz hobija. Obuka se obično održava tokom zime kada je najmanje poljskih poslova, tako da se sa njenom realizacijom obično kreće od februara, pa sve do polovine, a prošle godine i kraja marta. Svi polaznici nakon polaganja dobijaju potvrdu, odnosno uverenje da su sposobni za samostalan rad.
Dobri uslovi i interesovanje za realizaciju obuke
– Želim da istaknem da je našu dobru ideju podržala i opština Požega, tako što su opredelili sredstva iz budžeta za edukaciju novih kursista u rezidbi voća. To je jedna od najvažnijih i ujedno obaveznih mera, koja se mora obaviti jer od nje zavisi dužina života zasada, kao i nivo prinosa u toku godine.
Kroz program praktične nastave iz predmeta Voćarstvo, učenici takođe prolaze kroz osposobljavanje za ovu delatnost, s tim što postoje i oni koji žele da u sve to budu upućeni pre treće godine srednje škole. Tako su zainteresovani za kurs rezidbe, obično njih deset-petnaest, već u prvom ili drugom razredu uključeni u kurs, ali to nije ista priča kao neformalno obrazovanje ljudi izvan škole. Učenici svakako bivaju obučavani i kroz različite sekcije ili takmičenja poljoprivrednih škola u rezidbi pojedinih vrsta voća. Profesor Vuksanović sa ponosom kaže da je prošle godine upravo njihov učenik bio prvi u ovoj kategoriji na republičkom nivou.
U okviru škole nalaze se tri voćnjaka, od kojih je jedan prošlogodišnji – u pitanju je zasad šljive, dok su druga dva, nešto starija, različite sorte jabuka u špalirnom sistemu. Ovo voće je dominantno u požeškom kraju, a tu je i nekoliko zasada kruške. U svakom slučaju, deca imaju prostor i uslove da nauče sve interesantno u vezi sa gajenjem i rezidbom voćnih vrsta. Iako postoje zasadi jagodastog voća, ne može se govoriti o plantažama, a razlog je pre svega vreme berbe, kada su učenici u istim poslovima kod svojih kuća. Poljoprivredna škola je regionalnog tipa i svega 10-12 posto učenika dolazi sa područja Požege. Ostali su iz raznih krajeva: od Brodareva, Višegrada, Rudog, do Gornjeg Milanovca, Ivanjice, Kosjerića…Kada dođe sezona berbe u malinjacima, oni odlaze svojim kućama, zbog čega je nezgodno imati veće površine pod ovim voćem, ali, za njihovu obuku ih je, ipak, sasvim dovoljno.
Nakon osposobljavanja za rezidbu, usledila je obuka o kalemljenju voća. Trajala je dve nedelje (zaključno sa 22. aprilom), od čega je dvadeset sati pokrila teoretska, a četrdeset praktična nastava.
– Što se tiče predavanja, ponovo su angažovani profesori škole, a prijavljena dvadeset četiri učesnika, od toga sedamnaest redovnih. Dvadeset jedan je izašao na završni ispit i svi su položili. Teme su morale biti praktično demonstrirane i objašnjene. Moram reći da su rasadničarstvo, proizvodnja sadnog materijala i kalemljenje u Požegi stara tradicija, koja je, nažalost, jedno vreme bila zaboravljena. Delovi grada koji su sada gradska zona, nekada su činili prigradski deo, do dana današnjeg zvani Rasadnik po razvijenoj rasadničarskoj proizvodnji. Pored toga, Poljoprivredna škola je od svog osnivanja, pedesetih godina prošlog veka, imala velike rasadnike, a „Budimka“, kao jedna od najjačih prehrambenih industrija u Zapadnoj Srbiji imala je sopstveni rasadnik. Dakle, rasadničarstvo u ovom kraju ima svoju genezu, međutim, kako je srpska privreda počela da posrće, tako je i rasadničarska proizvodnja svedena na minimalne količine. Naš cilj je da se sada, pošto se govori o prodaji „Budimke“, novi kupac možda zainteresuje za nastavak tradicije prerade prehrambenih proizvoda, kaže profesor.
Kako izgleda postupak kalemljenja?
Za kurs kalemljena bilo je zainteresovano šestoro mladih između dvadeset i trideset godina, sedam polaznika srednje dobi i pet-šest penzionera, koji su poželeli da iz hobija nauče kalemarstvo, kako bi sačuvali tradicionalne sorte upamćene iz domaćinstava u kojima su odrasli. Vuksanović naglašava da je to posebno značajno za očuvanje genotipova i bioloških resursa, jer u nekom budućem momentu može poslužiti za stvaranje novih sorti.
– Kaleme se sve drvenaste vrste sem maline, kupine, ribizle i jagode. Sam proces kreće od, žargonski rečeno, jednog „prutića“ koji će biti podloga. Ta biljka mora imati dobre osobine da podrži drugi deo biljke, plemku. Sastavljanjem odsečenog dela biljke koji želimo da umnožimo, nastavljajući njene dobre osobine, kalemimo to dvoje na podlogu, pa posle srastanja postaje nova biljka. Sa plemkom su prenete sve dobre osobine sa „biljke majke“ na „biljku kćerku“. Postoje različite tehnike kalemljenja, od prostog, engleskog spajanja, kalemljenja „na procep“ ili „pod koru“, okuliranja, priča profesor Vuksanović.
On priznaje da je veoma zadovoljan učenicima koji na najlepši način govore o kvalitetu nastave u njihovoj školi. Ove godine su osvojili prvo mesto na takmičenju mehaničara rukovalaca poljoprivrednom tehnikom, prehrambeni smer (pekari) bili su šesti, veterinari sedmi, u konkurenciji oko dvadeset pet do trideset škola koje učestvuju na poljoprivrednim smotrama.
– Prvi akcenat im uvek stavljam na zaštitu životne sredine, pa tek onda bilja. Sve što koristimo od hemijskih sredstava mora biti primenjivo u zakonom propisanim okvirima i karenciji koju propisuje proizvođač. Sve druge preventivne mere bi trebalo da prethode hemijskim sredstvima i to je nešto za šta se kolege i ja zalažemo kod učenika, zaključuje profesor.
Osvrnuvši se na aktuelnu temu pčelarstva, rečima da je „jasno kako će sa nestankom pčela nestati i nas, jer će uslovi za život na planeti biti očajni, gotovo nikakvi“, apeluje na sve proizvođače voća, od malih (sa po nekoliko ari) do ozbiljnih (nekoliko desetina hektara), da strogo poštuju uputstva primene sredstava, jer je to jedini put očuvanja životne sredine za generacije koje dolaze posle nas.
Investicije za biljnu i stočarsku proizvodnju
Od 15. aprila traje podnošenje zahteva za investicije po košnici pčela od 720 dinara, koje se nastavlja do maja tekuće godine. Zahtevi se podnose Upravi za agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Početkom ove sedmice, preinačena je odluka o neophodnom uslovu od trideset košnica, tako da sada svi koji imaju minimum dvadeset košnica mogu podneti ovaj zahtev, kaže Biljana Janjić, savetodavac za agroekonomiju u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.
– Takođe bih napomenula da je izašlo nešto od Pravilnika o investicijama u biljnu i stočarsku proizvodnju, namenjenih za nabavku mašina u tom sektoru. Za stočarsku proizvodnju, za razliku od prošle godine kada je minimalni iznos računa bio sto i više hiljada, u ovoj godini je smanjen na osamdeset, a svaki pojedinačni račun na minimalno dvadeset pet hiljada. Što se tiče investicija u biljnu proizvodnju, odnosno nabavke mehanizacije i opreme u tom sektoru, iznos računa je sa sto hiljada smanjen na minimum šezdeset pet hiljada. Očekujemo da izađe javni poziv za ova dva Pravilnika, nakon čega će ljudi koji su investirali u ovim sektorima moći da konkurišu, kaže Biljana Janjić.
U Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za izgradnju i opremanje objekata i unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje takođe je uneta jedna izmena, pa podnošenje zahteva počinje 15. juna umesto sredinom aprila. Svi zainteresovani to mogu učiniti po završetku gradnje objekata, a u obzir dolaze svi objekti započeti od 16. oktobra prethodne godine do dana podnošenja zahteva.
The post AGROSAVETNIK, 28. april 2019. appeared first on Dzenarika Cacak.