Bliži se zima pa je potrebno da voćari primenom raznih hemijskih i agrotehičkih mera pripreme stabla za period mirovanja. Ti radovi imaju za cilj da se stabla što bolje pripreme za prezimljavanje, kao i da se smanji brojnost štetočina i infekcioni potencijal raznih patogena, kaže Vesna Nišavić Veljković, savetodavac za zaštitu bilja u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Čačak. Po njenim rečima, najvažnije je voditi računa o higijeni u voćnjaku i pre primene hemijskih preparata ukloniti izvore zaraze.
– Grane koje su polomljene i koje imaju simptome bolesti neophodno je ukloniti iz voćnjaka. Takođe, kod koštičavih voćnih vrsta treba ukloniti mumificirane plodove sa grana i pokupiti ispod debla opale plodove, sve to izneti iz voćnjaka i uništiti. Tamo gde je bilo truljenja šljive, kajsije, breskve, itd. ti mumificirani plodovi često ostanu u krošnji iako su stabla orezana, ili se najčešće skinu sa grana i bace ispod krošnje. A zapravo je najbitnije da se ti delovi koji imaju simptome oboljenja iznesu iz voćnjaka i uništite.
Nakon tih radova treba pristupiti hemijskim merama zaštite koje podrazumevaju primenu bakarnih preparata, jer se na taj način stablo i njegove grane i grančice štite od brojnih patogena koji prezimljavaju na kori, u pukotinama kore ili mumificiranim plodovima. Oni koji blagovremeno odrade ove pripreme mogu u sledećoj vegetaciji očekivati zadovoljavajući prinos i kvalitet plodova, ali i na duži period obezbediti dobro zdravstveno stanje stabla.
– Što se tiče primene bakarnih preparata, kod koštičavih voćnih vrsta to je neophodno. Svako prodiranja patogena u drvo voćke dovodi do njenog slabljenja i manjeg roda ali i dužine života voćke. Ovim prskanjem se vrši dezinfekcija stabla od patogena koji ostvaruju infekcije preko ranica koje nastaju prilikom opadanja lišća ili pukotinama u stablu. Ovim prskanjem se sprečavaju infekcije jedne posebne grupe patogena čime se oni jedino mogu držati pod kontrolom. To su bakterije iz roda psudomonas koje izazivaju rak rane i izumiranje grana koštičavog voća. Ove bakterije ostvaruju infekciju in a temperaturama ispod nula stepeni i najveća brojnost im je baš u ovom period i pred kretanje vegetacije. Dakle, ostvaruju infekciju preko tih ranica od opalog lišća, prodiru u deblo, naseljavaju elemente drveta i kore i nakon nekoliko godina dolazi do izumiranja te voćke. One ostvaruju infekciju i tokom leta ali tada je šteta daleko manja nego u ovom periodu sada.
Pored sprečavanja pojave bakterije iz roda pseudomonas, plavo prskanje smanjuje i infekcioni potencijal nekih drugih bolesti.
– Pomenuću prouzrokovača šupljikavosti lišća kod koštičavih voćnih vrsta, koji napada mladare čim opada lišće i to je moguće takođe na niskim temperaturama, od nule do četiri stepena, i takođe dovodi do pojave rak rana, smolotočine i propadanja pojedinih delova biljke. Ovo prskanje dosta pomaže kod zaštite breskve od prouzrokovača kovrdžavosti lišća. Ovim prskanjem se smanjuje infekcioni potencijal i drugih bolesti, kao što su monilioze kod koštičavog voća.
Vesna Nišavić kaže da je praksa bila da se plavo prskanje obavlja kada opadne 2/3 lišća na stablu, ali da se u novije vreme ta praksa promenila.
– Prema novijim istraživanjima došlo se do zaključka da, kada opadne 5-10% lišća, već ima dovoljno ranica da se preko njih ostvari infekcija dovoljne jačine da izazove značajne štete na voćkama. Ukoliko je u pitanju duži period vlažnog vremena i temperature iznad nule, poželjno je da se ponovi ovo tretiranje i kada opadne veći deo lišća. Ovo plavo prskanje bakarnim preparatima se radi u jesen i u proleće, pre kretanja vegetacije i to su preparati koji se samo razmute u vodi. Nije to kao nekada kada se koristio plavi kamen koji se rastvori, pa se meša sa krečom. Postoji gotova bordovska čorba koja je napravljena fabrički i prilagođena primeni u atomizerima.
Prilikom koiršćenja fungicida na bazi bakra, treba voditi računa o količinama bakarnih jona u preparatu, jer ne sadrže svi preparati u svom sastavu istu količinu bakra. Zato je bitno pridržavati se propisane koncentracije.
– Koji god preparat da se koristi mora se voditi računa o količinama bakarnih jona u preparatu i formulaciji preparata. Preporuka je da to bude od 0,5 do 0,7. Daću jedan primer. Kod nas je registrovan jedan preparat na bazi bakar-hidroksida i koristi se 25%-i rastvor. Međutim, u Americi se taj isti preparat koristi oko 7 kg po hektaru na 1000 l vode, znači 0,7 dok Italijani tri puta rade tretiranje sa tim 25%-nim rastvorom.
Stabla voća se moraju temeljno isprskati, kaže sagovornica i dodaje da prskanje treba obaviti kada su povoljni vremenski uslovi.
– Voće treba dobro da se isprska, odnosno da se „okupa“ i za to su neophodne veće količine vode – preporuka je od 200 do 1200 l u zavisnosti od visine, odnosno veličine voćke. Takođe treba voditi računa da bude vreme bez vetra da ne dođe do zanošenja preparata na neke kulture kojima nije namenjen i voditi računa da kada se to radi temperatura bude od 7 do 10 stepeni, dakle u najtoplijem delu dana, da ne bi došlo do smrzavanja i oštećenja na voćkama.
Pored primene plavog prskanja kod koštičavog voća, ovu meru treba primeniti i u zasadima jabučastog voća.
– Ovo tretiranje je korisno naročito kod kruške. Značajno je zbog bolesti raka kore jabuke i kruške koji izaziva gljiva nectria galligena ili bakterije iz roda erwinia ili pseudomonas.
Kada se vrši plavo prskanje?
– Kao što sam rekla, na koštičavim vrstama voća potrebno je da opadne bar 5-10% lišća, da temperatura bude povoljna, dakle iznad 10 stepeni i to se može obaviti, recimo, tokom novembra i početkom decembra.
Pored plavog prskanja, krečenje stabala je još jedna od metoda zaštite pred zimski period, objašnjava Vladimir Kostić, savetodavac za zaštitu bilja iz kraljevačke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
– Kod jabučastog voća krečenje se kod mladih stabala radi svake godine, a kod starijih svake četvrte. Što se tiče recepture, koristi se 5 kg kreča, 0,5 kg soli 250 gr sumpora i, ako se koristi prskanje atomizerom, ide na 100 l vode, a ako se kreči onda ide na 25 l vode. Ovim se sprečava pucanje stabla, pa se samim tim ne formiraju pukotine i mesta u kojima patogeni i štetočine mogu da prežive. Inače, smanjuju se velike temperaturne oscilacije i kretanje sokova, odbija se sunce i odlaže vegetacija kod biljaka odnosno sorti koje ranije kreću u vegetaciju.
Kostić je dodao i da je vreme za zimsku rezidbu voća.
– Orezivanje se vrši od kraja novembra pa sve dok ne krenu sokovi u biljkama. Mnogi to rade i kasnije, u decembru mesecu, s obzirom na činjenicu da su poslednjih godina zime blage, ali ovaj posao svakako treba odraditi pre velikih mrazeva, jer je ova mera jako bitna.
The post AGROSAVETNIK, 15. novembar 2020. appeared first on Dzenarika Cacak.