Stare domaće sorte krompira su vremenom izgubile bitku sa stranim sortimentom. Srbija sve više uvozi semenski krompir, a još jedan problem predstavlja smanjenje površina pod krompirom koje je iz godine u godinu sve izraženije. Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, pre četiri godine u nekadašnjem Centru za krompir u Guči, sa svojim saradnicima i stručnjacima iz ove oblasti, pokrenuo je projekat ozdravljenja i oživljavanja starih domaćih sorti, među kojima su mesečar i Jelica.
– Te nekadašnje domaće sorte potpuno su nestale iz proizvodnje i danas smo praktično orijentisani na holandski, delimično i nemački sortiment. Mi smo slučajno došli do mesečara. Porodica Kaplarević iz Gornjeg Dragačeva imala je tu autohtonu sortu i potvrdili smo da je u pitanju mesečar. Bio je to dug put da ovu sortu najpre ozdravimo od virusa. Prijavili smo je na sortnu listu, trenutno je u prvoj godini ispitivanja, a očekujemo da sledeće godine ona bude priznata da bismo mogli da je umnožavamo i stavimo u promet. Pored tog domaćeg mesečara pokušavamo da ozdravimo i domaće sorte iz Centra za krompir. Na dobrom smo putu da to uradimo i sa sortom Jelica.
Na ovom projektu su angažovani stručnjaci iz mnogih institucija u Srbiji među kojima je i čačanski Agronomski fakultet.
– Tim broji veliki broj ljudi. Uključen je Poljoprivredni fakultet iz Beograda, Agronomski fakultet iz Čačka, sarađujemo i sa Institutom za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ i Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda. Dakle to je multidisciplinarni tim koji okuplja veliki broj ljudi. Potrebne su razne specijalnosti – od stručnjaka za viruse, stručnjaka za kulturu meristema, za mikropropagaciju kao i agronoma, a mislim i da ćemo imati potrebu za dodatnim ljudima.
Profesor Broćić kaže da je od 2016. godine uloženo dosta napora i truda sa ciljem da se na ovaj način ponovo proizvode sadni materijal i autohtone sorte, kao i da se dođe do semenskog krompira kategorije elita.
– Na početku je bilo teško. Mnoge stvari za koje smo u Institutu očekivali da će biti očuvane, morali smo da revitalizujemo. Pre svega instalacije i ventilaciju, oprema u laboratoriji nije funkcionisala, da ne kažem da je Institut bio zarastao u korov i trnje. Nama je trebalo praktično godinu dana da sve to dovedemo u funkcionalno stanje. Prvu vegetacionu sezonu smo započeli 2017. godine. Paralelno smo radili na uvođenju u kulturu tkiva i proizvodnju minikrtola početnog, predbaznog materijala. Trebalo je da prođu tri sezone da bismo došli do kategorije elita koju uvozimo. Tako da smo sada prvi put dobili domaću elitu. To su one sorte koje nam zakon dozvoljava da umnožavamo, odnosno slobodne sorte krompira: dezire, kenebek, kleopatra, adria, sinora… To su praktično odomaćene sorte, iako stranog porekla, ali se dugo gaje u Srbiji i prepoznatljive su kako od strane potrošača tako i od strane onih koji se bave proizvodnjom krompira.
U nekadašnjem Centru za krompir u Guči podignut je mrežarnik gde raste prva generacija bezvirusnog semena krompira po sistemu aeroponike. U pitanju je primena nove tehnologije proizvodnje predbaznog materijala za semenski krompir. Ovom tehnologijom dobija se zdrava krtola koja služi za proizvodnju elite i superelite.
– Tehnološki je neophodno da prođu četiri vegetacione sezone. Mi smo uveli neke nove tehnologije kao što je aeroponika, uspeli smo da je savladamo i u mrežanicima u Guči koristimo je već treću sezonu. Zanimljivo je to da biljke iz laboratorije sadimo u specijalno dizajnirane komore. Hranu i vodu biljka dobija preko fogera doziranih putem kompjuterskog sistema. Krtole se formiraju u vazduhu, mi ih praktično beremo. Ta tehnologija je nova u svetu i već 10 godina se primenjuje, više eksperimentalno nego komercijalno. Mi smo je potpuno savladali i došli do novih saznanja, a očekujemo da ćemo je u narednom periodu dodatno razraditi.
Ukoliko analize kvaliteta krompira koji je proizveden u selu Radijevićima kod Nove Varoši, od semenskog krompira superelite proizvedenog u Guči, pokažu ispravnost tih sorti, one će se već od početka naredne godine naći u prodaji, dok će se za mesečar čekati još godinu dana da bude dodat na sortnu listu, kaže naš sagovornik.
Zenga Zengana veoma tražena na tržištu
Pored proizvodnje semenskog krompira, započeta je i proizvodnja kontejnerskih sadnica jagoda Zenga Zengana koja je, po rečima zorana Broćića, veoma tražena sorta na tržištu.
– Savladali smo proizvodnju sadnog materijala jagode. Imamo u ponudi već komercijalne količine ove sorte. Radimo kontejnerski sadni materijal imajući u vidu činjenicu da je Srbija zavisna od sadnog materijala jagodastog voća. Zato očekujem da ćemo se razvijati i u tom pravcu.
Zoran Borćić je ovom prilikom najavio proširenje proizvodnje sadnog materijala na područje Sjenice gde će se, u selu Karajukića Bunari, pored semenskog krompira proizvoditi sadni materijal jagode, maline, kupine, a u planu je i gajenje začinskog i lekovitog bilja.
Sve ovo o čemu je pričao naš sagovornik ima za cilj afirmaciju domaće proizvodnje semenskog krompira i drugog sadnog materijala kroz nove tehnologije. Novi svetski sistem proizvodnje mini-krompira u kontrolisanim uslovima počeo je da se primenjuje i kod nas, a na taj način se smanjuje uvoz semenskog krompira.
Međutim, po rečima Zorana Broćića, država do sada nije prepoznala ovaj projekat kao koristan za Srbiju i njeno stanovništvo.
– Mi smo nekoliko puta konkurisali kod raznih institucija ali ti projekti nisu ocenjeni kao projekti od značaja za Srbiju – što je neverovatno. Uvozimo semenski krompir a Srbija neće da podrži tu proizvodnju. Sa druge strane, te institucije koje su puštene niz vodu vlasništvo su Republike Srbije. Mi smo na bazi javno-privatnog partnerstva revitalizovali te institucije, zaposlili ljude sa lokala i kooperante i zato mislim da država mora da nađe neki svoj dugoročni interes u tome i da nam pomogne.
The post AGROSAVETNIK, 1. novembar 2020. appeared first on Dzenarika Cacak.