Vreme je za suzbijanje korova u strništima
Žetva strnih žita je pri kraju, a nakon žetve na strništima se pojavljuju jednogodišnji i višegodišnji korovi. Vesna Nišavić Veljković, savetodavac za zaštitu bilja čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, kaže da je ovo vreme kada treba početi sa hemijskim tretmanima protiv korova, ali da se strništa nikako ne sme spaljivati.
– Sada je pravo vreme da se poljoprivrednici posvete suzbijanju višegodišnjih travnih i širokolisnih korova, takozvanih tvrdokornih korova koji se veoma teško suzbijaju. Moram najpre da kažem da se strništa nikako ne smeju spaljivati, to je zakonom zabranjeno jer postoji opasnost od prouzrokovanja požara, a pored toga zagađuje se I životna sredina. Što se tiče hemijskog suzbijanja višegodišnjih korova, herbicid deluje preko zelene biljne mase, što znači da se moraju pustiti biljke da porastu da bi imalo dovoljno zelene lisne mase preko koje će herbicid biti usvojen, transportovan u podzemne rizome i na taj način imati efikasnost herbicida. Za suzbijanje ovih korova koriste se herbicidi na bazi glifosata u koncentraciji 2 do 3, pa i 4 do 5 procenata u zavisnosti od toga koji korov je dominantan na toj parceli. Potrebno je da se koristi 200 do 300 litara vode, ne treba preterivati, jer pored toga što se razblažuje herbicid može doći do toga da se previše nakvasi biljka ukoliko se koristi velika količina vode i doći će do slivanja preparata na površinu zemlje gde je praktično izgubljen. Svaka korovska biljka ima neku najosetljiviju fazu kada treba da se primeni herbicid. Kod divljeg sirka to je trenutak kad počinje da formira metlicu, zatim kod divlje kupine kada se formiraju zelene bobice, kod poponca je početak cvetanja. Glifosat se može koristiti i za suzbijanje jednogodišnjih korova, ali je njegova prava svrha uništavanje višegodišnjih tvrdokornih korova. Ukoliko na parceli nema tih tvrdokornih korova, onda je potrebno da se glifosat primeni pre nego što korovi formiraju seme, jer ako dođe do rasipanja semena nema nikakvog efekta. Nakon primene herbicida dve do tri nedelje ne bi trebalo raditi obradu zemljišta da bi herbicid odradio svoje, odnosno da bi se spustio u podzemne delove korovskih biljaka.
Polen ambrozije – jedan od najvećih alergena u prirodi
U julu je počela da cveta ambrozija, jedna on najštetnijih korovskih biljaka kako za čoveka, tako i za životinje. Po rečima naše sagovornice, ambrozija raste uglavnom na zapuštenim zemljištima, pored puteva, pruga, na nasipima i zapuštenim okućnicama, ali se javlja i u gajenim usevima. Ona je karakteristična po tome što se veoma brzo razmnožava, i ukoliko se na vreme ne krene sa njenim suzbijanjem, može da izazove velike probleme. Njen polen je jedan od najvećih alergena u prirodi koji izaziva alergijske reakcije kod čoveka, ali i kod životinja.
– Razlog brzom širenju je taj što ova biljka obrazuje ogroman broj semenki, i to po nekoliko hiljada, a to seme zadržava klijavost i do 40 godina. Kada se pojavi na nekom mestu i ukoliko se ništa ne preduzme, imaćemo ogromnu populaciju u nekom kraćem periodu, a sledeće godine će to biti znatan broj biljaka. Drugi razlog njenog brzog razmnožavanja je to što ona nema prirodnog neprijatelja jer je izuzetno gorka i ne koriste je životinje u ishrani. Štetna je dakle kao korovska biljka u gajenim usevima i zasadima, a drugi vid njene štetnosti je polen koji je izuzetno jak alergen i izaziva alergije kod sve većeg broja ljudi, pa čak i domaćih i divljih životinja. Pored toga, zbog rasporeda muških i ženskih cvetova i smanjene mogućnosti oplodnje ženskih cvetova, muški cvetovi proizvode ogromnu količinu polena, tako da se ta količina polena po jednoj biljci meri i u milijardama zrna. Ona počinje da niče u aprilu, a cveta u ovom periodu i pravo vreme za njeno suzbijanje je upravo sada pre stvaranja polena. Što se tiče suzbijanja u gajenim usevima i zasadima, tu nije neki veliki problem jer se primenom herbicida za suzbijanje drugih širokolisnih korova suzbija i ambrozija. Međutim, najveći problem je to što se ona javlja na nepoljoprivrednim zemljištaima, pored pruga, puteva i tamo gde je potrebno da se suzbija mehanički. Tamo gde su pojedinačne biljke, to se može odraditi čupanjem, a tamo gde je veća populacija biljaka može se uništiti košenjem. Kada se kosi, voditi računa da se pokosi do same zemlje da se ne bi obnavljale iz bočnih izdanaka. Na nepoljoprivrednim površinama može se koristiti i primena herbicida na bazi glifosata. Ne treba preterivati sa velikim dozama. Dovoljan je stoprocentni rastvor herbicida, s tim što ovaj herbicid ne bi trebalo oda se koristi oko stambenih i poslovnih objekata, dečijih vrtića itd.
The post AGROSAVETNIK, 9. avgust 2020. appeared first on Dzenarika Cacak.