U Rači će 17. juna biti otvoren Pogon za prikupljanje i plasman meda, prvi objekat ove vrste u Srbiji. Izgrađen je na površini od 1.500 kvadrata, a namenjen je pčelarima iz cele Srbije. Izgradnju Pogona inicirali su pčelari okupljeni u Savezu pčelarskih organizacija Srbije sa ciljem da na jednom mestu prikupljaju med koji će biti kontrolisan po svim standardima i koji će se u jedinstvenim teglama pakovati za domaće i strano tržište. Profesor Svetomir Stamenković, predsednik Udruženja pčelara Čačak, kaže da je objekat građen po najvišim evropskim standardima i dodaje da, iako pogon zvanično počinje sa radom, pčelarima iz SPOS-a nedostaju određena sredstava kako bi nabavili dodatnu opremu da bi se pogon u rad pustio u punom kapacitetu.
– Ovo je značajan objekat koji donosi sigurnost i pčelarima i potrošačima. Pogon je namenjen samo registrovanim pčelarima, članovima SPOS-a, a u njemu će se med dorađivati, pakovati i prodavati. Cilj nam je bio da imamo sopstveni pogon, da utvrđujemo kupca, cene i količine meda tako da će pčelari tačno znati po kojoj ceni je med prodat. Izgradnja je trajala tri godine, imali smo podršku države od koje smo dobili značajna sredstva, a veliku pomoć smo imali i od Opštine Rača koja nam je ustupila plac i kompletnu infrastrukturu bez naknade. Vanredno stanje je malo usporilo završne radove i pomerilo otvaranje, ali konačno smo završili. Imaćemo naš brend, tegle na kojima piše „Naš med“ i njih će moći da kupe samo registrovani pčelari SPOS-a. Pogon ima prostorije za ceđenje i pakovanje meda, a biće pod kontrolom Saveza pčelarskih organizacija Srbije, tako da ćemo doći do jednog dobrog kvaliteta, a opšte je poznato da je srpski med veoma kvalitetan i da se traži na evropskom tržištu. Takođe smo obezbedili sve što je neophodno za otkup, dekristalizaciju i čuvanje, a imamo laboratoriju za ispitivanje kvaliteta. Nedostaje nam još određeni deo opreme, ali se nadam da će članovi SPOS-a moći da izdvoje po još 5 do 6 hiljada dinara i da pogon kompletno opremimo. Pogon je rađen po visokim standardima. U početku će moći da primi manje količine meda, ali svakako ćemo početi sa radom, mada ne punim kapacitetom jer nisu još uvek svi aparati nabavljeni, ali to ne utiče na otvaranje i početak rada pogona.
Pored toga što pčelari dobijaju svoj brend koji će prodavati bez posrednika, što im je i bio cilj, značajnu korist od otvaranja pogona imaju potrošači jer će kupovati pravi domaći med, kaže profesor Stamenković. Međutim, po njegovim rečima, ove godine će zbog nepovoljnih vremenskih uslova biti znatno manje bagremovog meda što je veliki problem za pčelare u Srbiji.
– Naš cilj je bio da proizvođači dođu do kvalitetnog meda. Pogon u Rači ima sve sadržaje koji su potrebni za dobro pakovanje, čuvanje i plasiranje meda. Prodavaćemo med svim zainteresovanim kupcima i direktno ćemo ugovarati prodaju, što je i bio cilj, da nemamo posrednika jer su posrednici uzimali značajan deo sredstava. Taj deo će sada ostajati za plate zaposlenih u Pogonu i za proširenje pogona, usavršavanje novih mašina i aparata, samo da bude meda. Poslednjih nekoliko godina nije bilo meda u dovoljnim količinama, jer pčele nisu mogle da obavljaju svoje aktivnosti. Takođe, bila je loša klima u vreme cvetanja bagrema, niske temperature, kiša, jak vetar, a u ovoj godini smo negde početkom maja imali jedan toplotni udar sa temperaturama od 35 do 37 stepeni i sav bargremov cvet je izgoreo u jednom danu, tako da više nije bilo priliva bagremovog meda u košnicama. Možda je u Šapcu, Grockoj, Smederevu Nišu i Aleksincu, gde bagrem inače ranije cveta nego kod nas, neko i ocedio malo bagremovog meda, ali u Zapadnoj Srbiji teško da će ga biti. Taj toplotni udar naišao je baš kada je kod nas bagrem cvetao i odneo je naš med tako da meda neće biti u dovoljnim količinama.
Malinari na dobrom putu da reše dosadašnje probleme
Proizvođači maline se iz godine u godinu suočavaju sa problemima kako u proizvodnji, tako i u plasmanu ovog voća. Iz tog razloga su pre nekoliko godina formirani Nacionalni savet za malinu, kao i Radna grupa za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta malina u našoj zemlji. Prošle godine je formirana i Radna grupa koja je trebalo da utvrdi zašto se suše malinjaci u pojedinim delovima Srbije, a nedavno je oformljena nova Radna grupa sa istim ciljem – da se pomogne malinarima. U rad novoformirane, odnosno proširene Radne grupe, pored predstavnika Ministarstva poljoprivrede i trgovine, Instituta za voćarstvo, profesora Poljoprivrednog fakulteta, hladnjačara i članova asocijacija malinara, ove godine je uključeno i Ministarstvo finansija, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. Pre desetak dana je održan sastanak predstavnika Radne grupe i malinara, a po Radovićevim rečima, iako još uvek ima određenih nesuglasica, malinari posle duže vremena mogu biti zadovoljni onim što je izneto na sastanku.
– Asocijacija malinara Srbije ima pet predstavnika u proširenoj Radnoj grupi. Pričali smo o temema koje su ostale nedorečene još od prošle godine. U prethodnoj radnoj grupi nije bilo Ministarstva finansija i Uprave carine Republike Srbije, a ovoga puta su uključeni i oni, i mislim da po prvi put ovo nije prazna priča. Prvi put smo saznali tačne izvozne cene koje su bile prošle i ove godine i količine koje su izvezene prema Evropskoj uniji, prema zemljama CEFTA, Turskoj i drugim zemljama. Radna grupa treba da radi na strategiji i poboljšanju položaja poljoprivrednih proizvođača, da se proizvodnja maline i kupine vrati na jedan viši nivo, da se više ne šire površine a da nam pada proizvodnja. Mislim da je ova Radna grupa dobro počela, ima tu još dosta da se radi ali na dobrom je putu da se neke stvari reše. Statistika je pokazala da je 2019. godine oko 115 do 120 hiljada tona maline izvezeno, a toliko nije proizvedeno. Prošle godine je proizvedeno oko 60 hiljada tona, ali kada pogledate lager na kome je bilo oko 40 hiljada tona, to je već 100 hiljada i kada u obzir uzmemo uvoz iz okolnih zemalja koje se bave proizvodnjom, a uvezeno je od 15 do 20 hiljada tona, onda prema toj statistici dobijamo 120 hiljada tona. Ali to nije prava brojka, tačna proizvodnja maline u 2019. je oko 60 hiljada tona.
Što se tiče izvozne prosečne cene, u ovoj godini je ona bila mnogo veća nego 2019. Kada se pogleda prosek, mada sve zavisi gde je malina izvezena – da li u zemlje Evropske unije, zemlje CEFTA ili neke druge, prosek je bio od 2,30 do 2,40 evra računajući i lošiji kvalitet koji je ostao iz 2018. do 2019. pa i 2020. godine.
Radović kaže da izvoznici i hladnjačari više neće moći da ucenjuju malinare.
– Izvoznici i pojedinci neće više moći da nam dolaze sa nekim papirima i pričom da ponuda i potražnja čine cenu maline ili kupine. Ja ih pitam gde su sada ponuda i potražnja i gde je sada lager. Mi smo u ispred Asocijacije malinara Srbije tražili cenu od 1,75 evra na deset godina, a ne ove da platimo 2 evra, da napravimo hiperprodukciju, da dovedemo do toga da imamo neobrađene malinjake u kojima su se stvorili korovi. To se već dogodilo. 2015. godine. Tada je bila dobra cena i svi su počeli da sade malinu. I kakve su bile posledice toga? Zapušteni i zaraženi malinjaci koji su opasnost za one proizvođače koji redovno održavaju svoje zasade i primenjuje sve agrotehničke mere, jer ne mogu da ih zaštite ako su u blizini malinjaka koje je neko napustio i prepustio korovu. Mi očekujemo da za nekih 8 do 15 dana, možda malo kasnije zbog vremenskih uslova, cena u srcu proizvodnje u Zapadnoj Srbiji, Moravičko-zlatiborskom okrugu bude 1,75 evra, onako kako smo tražili. Da se krene sa tom cenom i da tako ostane u narednih deset godina. A ne svake godine da počinjemo sa nekom ponižavajućom cenom od 100 dinara i da nam plaćaju „na kašičicu“. Dosta je bilo četiri-pet godina koliko smo se mučili, održali i sačuvali svoje plantaže, mada ima i onih koji su odustali. Ne možemo više da tolerišemo da nam neko uzme malinu, ne plati, a širi svoje kapacitete i napreduje. Ove godine znaće se gde je i kako završio svaki dinar i da li je plaćen porez na ekstraprofit.
Malinari se ove godine suočavaju sa još jednim problemom, a to je nedostatak radne snage, jer ne mogu lako da pronađu berače iako im se nudi pristojna dnevnica.
– Malinu ove godine nema ko da bere, proizvođači su u velikom problemu. Teško je naći radnike. Dnevnice se kreću od dve i po do tri hiljade dinara, imaju smeštaj i hranu. Njihovo je samo da imaju volju da rade, ostalo obezbeđuje poljoprivredni proizvođač, ali i sa takvih uslovima teško je naći radnika. Prosečna plata berača na mesečnom nivou, sa hranom, izađe na 90 hiljada dinara. Mislim da to nije mali novac berači jer nemaju dodatne troškove, ali i oni koji mogu neće da dođu da beru malinu.
Grad i obilne kiše padaju često u vreme zrenja, a ponekad i branja maline što je veliki problem. I ove godine su loši vremenski uslovi, a Radović smatra da ljudski faktor u velikoj meri utiče na klimatske promene.
– Ovde više nema pravila. Grad je ovog proleća padao u gotovo svim delovima zemlje, ali već godinama unazad grad i obilne padavine pogađaju zapadni deo Srbije. Tu i Čačak trpi ogromne štete. To je ratarski, voćarski i povrtarski kraj i žao mi je tih poljoprivrednih proizvođača koji ulože poslednji dinar da bi nešto odradili da ne bi zapustili zasade. Sve je ovo nepredviđeno, možda nisam stručan da pričam o tome, ali ako pogledamo šta se sve dešava, sumnjam da ljudski faktor u velikoj meri doprinosi promeni vremenskih prilika. Svima treba da bude jasno da od poljoprivrede sve zavisi i da poljoprivredni proizvođač mora biti na prvom mestu, ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi, jer novac nam neće mnogo značiti ako nema hrane, a ona nam dolazi upravo od poljoprivrednika.
The post AGROSAVETNIK, 14. jun 2020. appeared first on Dzenarika Cacak.